Društveno odgovorno poslovanje ustvari opisuje principe kojih bi kompanije trebale da se pridržavaju kako bi doprinele društvu. U praksi, ovaj termin se odnosi na širok spektar radnji koje kompanije mogu preduzeti, od doniranja u dobrotvorne svrhe do smanjenja emisije ugljen dioksida.

Aktivnosti koje kompanije preduzimaju da bi se smatrale društveno korisnim uključuju:

Filantropiju – doniranje u dobrotvorne svrhe je jednostavan način za unapredjenje ugleda kompanije i mnoge velike kompanije širom sveta praktikuju ovu aktivnost. Medjutim, mnogi smatraju da je ovo više dobra reklama za preduzeća nego što je društveno odgovorno ponašanje. U nastojanju da odgovore na ove kritike, preduzeća prelaze na manji broj velikih donacija kao i kombinaciju doniranja sa ostalim aktivnostima.

Partnerstvo izmedju kompanija i dobrotvornih ustanova – kompanije biraju dobrotvorne organizacije preko kojih će privući ciljne potrošače. Na taj način dobrotvorne ustanove dolaze do neophodnih sredstava a kompanija stiče korist kao što je povećanje prodaje.

Kodekse ponašanja - Korporativni kodeksi ponašanja su eksplicitni izveštaji o “vrednosti preduzeća”. Kodeksi se razlikuju u sadržaju i kvalitetu od kompanije do kompanije, a pokrivaju neke ili sve od sledećih pitanja: tretman radnika, pouzdanost potrošača, upravljanje lancem snabdevanja, uticaj na zajednicu, uticaj na životnu sredinu, zdravlje i bezbednost, transparentnost i poslovi sa dobavljačima, kao i druga pitanja.

Socijalno i ekološko izveštavanje – povezano je sa kodeksima ponašanja, a odnosi se na izveštavanje o društvenim i ekološkim učincima. Od 100 najvećih svetskih kompanija 77  sastavlja ove izveštaje.

Očekivanja stejkholdera – stejkholderi su zainteresovani pojedinci ili grupe na koje utiču aktivnosti kompanije, na primer: zaposleni, akcionari, potrošači, zajednica u kojoj kompanija ima sedište… Kompanije se trude da istovremeno zadovolje ciljeve svih interesnih grupa što naravno nije lak posao.

Investiranje u lokalnu zajednicu – mnoge kompanije obavljaju razne projekte u svojim lokalnim zajednicama da bi neutralisale neke negativne uticaju koje prouzrokuju i na taj način se odužile zajednici. Ovo investiranje pokriva čitav spektar inicijativa: razne programe zdravlja, sponzorisanje škola, igrališta, potpisivanje memoranduma o razumevanju kakav uticaj ima kompanija na zajednicu…

Eko-efikasnost – ovaj izraz je nastao od strane “Poslovnog saveta za održivi razvoj”uoči Samita u Riu a da bi se opisala potreba za kompanije da poboljšaju svoje ekološke performanse. Minimiziranje uticaja na životnu sredinu je posebno popularno medju kompanijama čiji su proizvodi sami po sebi destruktivnina životnu sredinu. Npr, naftne kompanije instaliraju solarne panele na krovovima kako bi smanjile emisiju ugljen-dioksida a istovremeno povećavaju proizvodnju nafte i gasa.